Božin Jovanović rođen je 1920. godine u selu Novo Korito kod Knjaževca. Učesnik je NOB-a. Odmah posle rata bio je direktor timočkih rudnika uglja, koji su objedinjavali 17 ugljenokopa. Više godina bio je predsednik zaječarskog sreza. Kasnije je, čitavu deceniju (1965–1975), bio generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena Bor. To je bio period snažnog iskoraka u razvoju prerađivačke industrije bakra i izgradnje niza novih pogona, kao i grada Bora i Krajine u celini. Potom je bio predsednik Poslovne zajednice „Jugobakar”. U to vreme Božin Jovanović i „Jugobakar“ učestvovali su, pored ostalog, u izgradnji mnogih infrastrukturnih objekata u Beogradu, kao što je Centar „Sava”. Bio je čelnik Privredne komore Jugoslavije, odakle odlazi u penziju. Takođe, bio je predsednik delegacije SFRJ za Interparlamentarnu uniju; član CK SKJ u 3 mandata; član najužeg kabineta predsednika SFRJ (1965–1969); predsednik Franko-jugoslav banke u Parizu (1968–1972).

Odlikovan je: Ordenom za hrabrost prvog reda 1951; Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom; Ordenom heroja socijalističkog reda; Ordenom jugoslovenske zastave sa zlatnim zracima; Ordenom rada sa crvenom zastavom; Ordenom zasluga za narod drugog reda; Ordenom bratstva i jedinstva drugog reda; Ordenom za požrtvovani rad; Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom; Ordenom za vojne zasluge drugog reda; Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem; Ordenom Republike sa zlatnim vencem…, i mnogim drugim odlikovanjima, od kojih je 11 dobio od predsednika SFRJ Josipa Broza Tita…

Božin Jovanović je imao plodnu naučnu i publicističku delatnost. Osim šest zasebnih monografija s temama iz privrednog i kulturno-istorijskog razvoja zemlje, autor je i više od 40 priloga u stručnim časopisima i listovima. Počasnim doktorom nauka proglašen je za doprinos koji je dao razvoju i unapređenju upravljanja privrednim i javnim poslovima.